Садржај

• Садржај: Разлика између мушког репродуктивног система и женског репродуктивног система
• Упоредни графикон
• Шта је мушки репродуктивни систем?
• Шта је женски репродуктивни систем
• Кључне разлике
• Закључак

Најважнија анатомска и физиолошка разлика између мушког и женског репродуктивног система је то што се мушки репродуктивни систем налази ван тела и предвиђен је за производњу сперме које се преносе у женско тело док се женски репродуктивни систем налази у телу и ствара јајовод који се састаје са сперме за производњу бебе.

Разлика између мушког и женског репродуктивног система може се навести у смислу да је анатомска локација мушког репродуктивног система изван тела, док се женски репродуктивни систем налази у телу женског. Локација мушког репродуктивног система је изван тела, јер сперме производи мушки репродуктивни систем коме је за њихову производњу и сазревање потребна температура нижа од нормалне телесне температуре човека. Гамете произведене у женском репродуктивном систему су јајашца или јајашца за које није потребна нижа температура од нормалне телесне температуре.

Гонаде код мужјака и женки су тестиси и јајници, док су гамете у мужјака
су сперме, а код женки су јајашца или јајне станице.

Женски репродуктивни систем дјелује на циклички начин, тј. Циклус започиње с
менструација, током које се ендометријум (унутрашњи слој матернице) регресира и одлази, након ове фазе, доток крви у ендометријум почиње да се повећава, постаје задебљан и богато васкуларизован. Јаје се ослобађа у средини циклуса.
У овој фази, ако не дође до оплодње, довод крви у ендометријум почиње опадати, а на крају циклуса је опскрба крвљу толико компромитована да почиње пролијевати, почиње крварење и започиње нови циклус. С друге стране, мушки репродуктивни систем дјелује линеарно, тј. Сперме се и даље производе и отпуштају ејакулацијом.

Мушки репродуктивни систем производи сперме и преноси је у женско тело у
облик сперме, док женски репродуктивни органи производе јајовод (јаје) које је
оплођена од стране сперме да би се створио ембрион. Мушки репродуктивни систем садржи пенис, скротум, семенске везикуле, вас одвојеност, простату и штитасте жлезде, док женски репродуктивни систем садржи Лабиа мајора, лабиа минора, вулву, вагину, клиторис, уретру, химен, перинеум, грлић матернице, јајоводе, анавас матернице .

Важни хормони које производи мушки репродуктивни систем су тестостерон и андроген, док хормони произведени у женском репродуктивном систему су естроген, прогестерон, фоликул стимулишући хормон (ФСХ) и лутеинизујући хормон (ЛХ).

У мушком репродуктивном систему током једног месеца се просијава просечно милијарду спермија, а код једне здраве особе током једне ејакулације отпушта се 40 до 120 милиона спермија. Док је у женки, новорођена девојчица садржи милион оогонија које одбацују и до 400.000 до 500.000 након доласка у пубертет. У женки се из оогоније из једног месеца производи и сазрева једно јаје, што је довољно за плодност, док се човек сматра плодним када у једној ејакулацији произведе 20 до 80 милиона спермија.

И мушка и женска гостионица садрже 23 пара хромозома међу којима су 22 пара хромозома. 23^рдједан је другачији од сексуалног хромозома. Код мушкараца, овај пар полних хромозома садржи Кс и И хромосоме, док код жена садржи оба Кс хромозома. Ако је Кс хромозом женке оплођен спермом која има Кс хромозом, новорођенче ће бити женска беба. Ако је Кс хромозом женке оплођен спермом која садржи И хромозом, новорођенче ће бити мушко дете. Тако у људским бићима мушкарац игра улогу која одређује пол за наредну генерацију.

Улога мушког репродуктивног система је да пружа сперму само женској, док женски репродуктивни систем не само да ствара јајашце (ова) већ остварује оплодњу, подршку и развој растућег ембрија амнионском течношћу и пружа му исхрану и имунитет преко плаценте .

Живот сперме у женском телу у просеку износи 2 до 5 дана, а живот јајета 12 до 24
сати.

Проблеми који утичу на мушки репродуктивни систем су повреда тестиса, варикокела, повреда тестиса, епидидимитис, хидрокела, ингвинална кила, сексуално преносиве болести и аутоимуне болести. Док су болести које погађају женски репродуктивни систем дисменореја, менорагија, полицистична оваријандисеза, ектопична трудноћа без менструалног вагиналног крварења, цисте јајника, тумори јајника, кандидијаза и синдром токсичног шока.

Садржај: Разлика између мушког репродуктивног система и женског репродуктивног система

• Упоредни графикон
• Шта је мушки репродуктивни систем?
• Шта је женски репродуктивни систем
• Кључне разлике
• Закључак

Упоредни графикон

Основе	Мушки репродуктивни систем	Женски репродуктивни систем
Локација	Мушки репродуктивни систем је присутан изван тела.	Женски репродуктивни систем присутан је у телу.
Гонад и Гаметес	Гонаде и гамете су тестиси, односно сперме.	Гонаде и гамете су јајници, односно јајне станице или јајашца.
Захтеви за температуру	За производњу и развој спермија је потребна телесна температура мања од нормалне телесне температуре.	Јајима је за нормалну производњу и оплодњу потребна нормална телесна температура.
Број произведених гамета	У мушкараца се у једној ејакулацији ослобађа 40 до 120 милиона спермија, а месечно просечно буде милијарда спермија.	У женки се у једном месецу произведе једно јаје у просеку.
Начин производње	Код мушкараца производња сперме и ослобађа линеарни процес.	Производња јаја је женски циклични процес.
Главни делови	Главни делови мушког репродуктивног система су пенис, скротум, вас одлагање, семенска везикула и Каперова жлезда.	Главни дијелови женског репродуктивног система су лабиа мајора, лабиа минора, вагина, грлић матернице, јајоводи, матерница и перинеум.
Функција	Улога мушког репродуктивног система је да ствара мушке гамете и преноси их у женско тело.	Не само да ствара женске гамете, већ и врши оплодњу, раст и развој ембриона.
Одређивање пола	Мушке гамете играју улогу у одређивању пола код људи.	Женске гамете не играју улогу која одређује пол код људи.
Животни век	Животни век сперме је 2 до 5 дана у женском телу.	Животни век јаја је од 12 до 24 сата у женском телу.
Хормони	Хормони излучени мушким репродуктивним системом су тестостерон и андроген.	Хормони излучени женским репродуктивним системом су естроген, прогестерон, ФСХ и ЛХ.
Проблеми који утичу на плодност	Проблеми који утичу на мушки репродуктивни систем су варикокела, хидрокела, озљеде тестиса, ингвинална кила, епидидимитис, полно преносиве болести и аутоимуне болести.	Болести које утичу на женски репродуктивни систем су дисменореја, менорагија, полицистична болест јајника, тумори јајника, ендометриоза, крварење без овулације, ектопична трудноћа, полно преносиве болести и аутоимуне болести.

Шта је мушки репродуктивни систем?

Основна функција мушког репродуктивног система код људи и сексуално репродуктивних животиња је да производи сперме и пренесе их у женско тело ради репродукције. Мушки репродуктивни систем састоји се од пениса, скротума или тестиса, епидидимиса, простате, оштећења вас и жлезде Капупера. Температура потребна за нормалну производњу и сазревање сперме је 2 до 3 степена мања од нормалне телесне температуре, због чега се производња и ејакулација сперме дешавају изван тела у тестису, а прекривена је густим слојем измета ради изолације. Код мушкараца, сперме настављају да производе и ејакулирају у облику сперме (сперме помешане са лучењем жлезде назива се семе) на линеарни начин. Једна сперма зрело је за отприлике 2 месеца и потом се ослобађа. Један ејакулат садржи 40 милиона до 120 милиона спермија у здравом мужјаку, док је потребно 20 до 80 милиона спермија, док једна сперма оплоди једно јаје. За плодност по ејакулату код мушкараца. Просечно1 милијарда сперматозоида се ослобађа у здравог мушкарца у једном месецу.

Сперма може да остане жива 2 до 5 дана у телу женке. То значи да сперма може оплодити јаје 2 до 5 дана након таложења у женском телу. Тестостерон је хормон који се производи у организму мушкараца и који је важан за производњу сперме. Мањак ове производње хормона доводи до смањене производње или не производње сперме, стања која се назива олигоспермија или азоспермија, односно води до неплодности. Андрогени хормони такође играју важну улогу у примарним и секундарним мушким полним карактеристикама. Остале болести које могу утицати на мушки репродуктивни систем су епидидимитис, хидрокела, ингвинална кила, рак простате и полно преносиве болести итд. У људи се производе две врсте полних хромозома код мушкараца, то јест Кс и И хромозом. Ако И хромозом који садржи сперму оплоди јаје, настаје мушко дете. Ако Кс хромозому сперме оплоди јаје, створиће се женска беба. На тај начин природа је мушкарцима у човеку поделила спол која одређује пол (супротно од птица код којих женка има моћ одређивања пола).

Шта је женски репродуктивни систем

Женски репродуктивни систем неопходан је за постојање врста сексуално репродуктивних организама. Не само да ствара женске гамете, већ и врши оплодњу, зачеће, развој и сазревање ембриона, обезбеђивање исхране и имунитета плоду у развоју. Женке сполних жлијезда су јајници, а гамете су јајашца или јајчеци (појединачне јајне станице). Читав женски систем је смештен унутар тела. Важни делови су вагина, грлић матернице, клиторис, мајора лабиа, лабиа минора, јајници, јајоводи и матерница.

Матерница се састоји од 3 слоја мишића. Ендометријум, миотријум и сероза или периметријум. Ендометријум се припрема за оплодњу повећавајући опскрбу крвљу и претварајући се у задебљани мишићни омотач до средине женског репродуктивног циклуса. Ако се догоди оплодња, имплантирана је зигота у задњи зид материце и менструација се не одвија.Ако оплодња не успе све до средине женског циклуса, ендометријум почиње са регресирањем, крварење се наставља и започиње нови циклус.

За женску плодност потребна је само производња јаја за разлику од мушкараца у којима се производи милион спермија. У женки су естроген, прогестерон, фоликул стимулишући хормон (ФСХ) и лутеинизирајући хормон (ЛХ) обавезни за плодност.

Оба женска полна хромозома су Кс хромозоми. Стога природа није дала моћ сексуалног одређивања женкама у људским бићима.

Болести које могу утицати на женски репродуктивни систем су дисменореја, менорагија, овулацијски циклус, ендометриоза, полицистична болест јајника, тумори јајника, фиброиди ендометрија, полно преносиве болести и аутоимуне болести.

Кључне разлике

1. Анатомски положај мушког репродуктивног система је ван тела јер му је за производњу сперме потребна температура нижа од нормалне телесне температуре док је женски репродуктивни систем унутар тела јер не захтева ниску температуру за производњу јаја.
2. Циљ мушког репродуктивног система је да произведе сперме и пренесе се у женско тело, док је женски репродуктивни систем да производи јајашце, оплодњу, развој и негу ембриона.
3. Главни делови мушког репродуктивног система су пенис, скротум, одлагање васе, семенске везикуле и жлезде грла, а женски систем вагине, грлића матернице, матернице, јајовода и јајника.
4. Милиони сперме стварају се код здравог мужјака у једном месецу, док се код здраве женке у једном месецу произведе само једно јаје.
5. Природа је мушкарцима додијелила спол који одређује моћ код људи, док се жене не дају.

Закључак

Размножавање је основна одлика живих бића. Размножавање може бити сексуалног типа у којем се гамете од два партнера састају и рађају новог појединца или асексуални тип у којем нови појединац репродукује самохрани родитељ. Код људи се јавља сексуални тип репродукције, па смо у складу с тим научили о разлици између репродуктивног система мушког и женског.