Разлика између излаза (0) и излаза (1)
Садржај
Излаз (0) и излаз (1) су изјаве о скоку Ц ++ који чине контролни скок из програма док се програм извршава. Обе функције, излаз (0) и излаз (1), користе се за излазак из програма, али постоји једна главна разлика између излаза (0) и излаза (1). Излаз (0) показује успешан прекид програма, а излаз (1) приказује ненормални прекид програма.
Испитајте разлику између излаза (0) и излаза (1) уз помоћ упоредне табеле.
- Упоредни графикон
- Дефиниција
- Кључне разлике
- Закључак
Упоредни графикон
Основе за поређење | излазак (0) | излазак (1) |
---|---|---|
Основни | Извештава оперативни систем о „успешном / нормалном“ прекиду / завршетку програма. | Извештава оперативни систем о "ненормалном" прекиду програма. |
Синтакса | излаз (0); | излаз (1); |
Означава | То указује да је задатак успешно обављен. | Означава да је задатак прекинут између због грешке. |
Макрои | ЕКСИТ_СУЦЦЕСС | ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ |
Дефиниција излаза (0)
Излаз функције (0) је изјава о скоку Ц ++. Користи се за прекид програма или за излазак контроле из програма. Извештава оперативни систем о успешном прекиду програма што указује на оперативни систем да је задатак програма успешно завршен. Макро који се користи за повратни код "0" је "ЕКСИТ_СУЦЦЕСС", тако да га можете користити на излазни начин (ЕКСИТ_СУЦЦЕСС). Општи облик излазне (0) функције је: -
неважећи излаз (инт ретурн_цоде);
Овде је формални параметар „ретурн_цоде“ вредност која се враћа функцији позива. Ретурен_цоде је увек целог броја јер ће вредност која се враћа функцији позивања бити једнака или једнакој нули. Излаз (0) је стандардна функција библиотеке, ако у програму користимо излаз (0) морамо користити заглавље #инцлуде У горњем коду покушавамо да отворимо датотеку под називом „мифиле.ткт“. Направили смо показивач на датотеку „мифиле.ткт“. Ако датотека "мифиле.ткт" постоји, показивач ће указати на адресу те датотеке и излаз (0) ће извршити извештавање о оперативном систему који је датотека успешно отворила. У случају да датотека није присутна, показивач на датотеку „мифиле.ткт“ сад ће садржавати НУЛЛ и излаз (1) ће извршити извештавање о оперативном систему који се датотека не отвара због грешке или нечега. Излаз из функције (1) је такође изјава о скоку Ц ++. Излаз (1) такође прекида програм, али ненормално. Излаз (1) извештава оперативни систем да програм није успешно извршен или је прекинут између извршења због неке или друге грешке. Излазна (1) функција је дефинирана у стандардној функцији библиотеке, у случају да у програму користите излаз (1) морате посебно споменути заглавље // поп елемент на врху стацк-а инт поп (инт стацк_наме, инт сизе, инт Топ) {иф (Топ == - 1) {цоут << "стацк је у току"; излаз (1); } елсе {инт с = с; Топ--; поврат (и); }} Овде је дефинисана функција да попне елемент на врху снопа, ако се нађе да је врх снопа празан, тј. Топ је -1. Тада задатак искапања највишег горњег елемента у низу није успешно завршен јер је сноп празан, а затим враћамо излаз (1). То указује да задатак поп функције није завршен. Дакле, извршење се прекида ненормално. Ако функција екит () не врати ништа, то значи да не жели да открије статус прекида програма оперативном систему. Да бисте пријавили статус прекида програма, користи се функција екит (). Излаз (0) открива оперативном систему да је задатак програма успешно завршен. Излаз (1) открива да задатак програма није завршен, а извршење програма прекинуто је ненормално.
Разумејмо излаз (0) са примером: -
Дефиниција излаза (1)
Макро за повратни код "1" је "ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ", па се може написати на начин "излаз (ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ)".
Сада ћемо разумети функцију излаза (1) уз помоћ програма.
Сличност:
Белешка:
Закључак: