Разлика између регистра и меморије

Аутор: Laura McKinney
Датум Стварања: 1 Април 2021
Ажурирати Датум: 10 Може 2024
Anonim
Šta je to RAM memorija i čemu služi?
Видео: Šta je to RAM memorija i čemu služi?

Садржај


Региструјте и меморију, држите податке који могу бити директно којима приступа процесор што такође повећава брзину обраде ЦПУ-а. Брзина обраде ЦПУ-а такође се може повећати повећањем броја битова регистра или повећањем броја физичког регистра у ЦПУ-у. Исти је случај и са меморијом, што је већа количина меморије бржи у ЦПУ-у. Меморија се опћенито односи на примарну меморију рачунара.

Упркос тим сличностима, регистар и меморија деле мало разлике једни са другима. Основна разлика између регистра и меморије је та регистровати садржи податке које ЦПУ тренутно обрађује, док меморија садржи програмску инструкцију и податке потребне програму за извршавање.

Размотрићемо још неколико разлика између регистра и меморије уз помоћ упоредног графикона приказаног доле.

  1. Упоредни графикон
  2. Дефиниција
  3. Кључне разлике
  4. Закључак

Упоредни графикон

Основе за упоређивањеРегистроватиМеморија
ОсновниРегистри садрже операнде или упуте које ЦПУ тренутно обрађује.Меморија садржи упутства и податке које тренутно изводи програм у ЦПУ-у.
КапацитетРегистер садржи малу количину података око 32-битне до 64-битне.Меморија рачунара може варирати од неких ГБ до ТБ.
ПриступЦПУ може радити на регистрованим садржајима брзином већом од једне операције у једном сатном циклусу.ЦПУ приступа меморији споријом брзином него што је регистрована.
ТипРегистар акумулатора, бројач програма, регистар упутстава, регистар адреса итд.РАМ.


Дефиниција регистра

Регистри су најмањи елементи за држање података који су уграђене у сам процесор. Регистри су меморијске локације које јесу директно приступа процесор. Регистри садрже упутства или операнде којима тренутно приступа процесор.

Регистри су брзи доступни елементи за складиштење. Процесор приступа регистрима унутар један циклус такт процесора. У ствари, процесор може декодирати упутства и обављати операције на садржају регистра у брзина више од једне операције по тактном циклусу ЦПУ-а. Дакле, можемо рећи да процесор може приступити регистрима брже од главне меморије.

Регистар се мери у битовима као што процесор може имати 16-битне, 32-битне или 64-битне регистре. Број регистра битова одређује брзину и снагу ЦПУ-а. На пример, ЦПУ који има 32-битни регистар може истовремено приступити 32-битним упутама. ЦПУ који има 64-битни регистар може да извршава 64-битна упутства. Дакле, што је више битова регистра више брзина и снага ЦПУ-а.


Рачунални регистри су категорисани као што следи:

ДР: Регистар података је 16-битни регистар који садржи операнди којим управља процесор.

АР: Регистар адреса је 12-битни регистар који садржи адреса меморијске локације.

АЦ: Акумулатор је такође 16-битни регистар који садржи израчунати резултат од процесора.

ИР: Регистар упутстава је 16-битни регистар који садржи инструкцијски код која се тренутно извршава.

ПЦ: Програмски бројач је 12-битни регистар који садржи адреса инструкције то ће извршити процесор.

ТР: Привремени регистар је 16-битни регистар који садржи привремени средњи резултат израчунао процесор.

ИНПР: Улазни регистар је 8-битни регистар који садржи улазни знак примљено од улазни уређај и доставио га Акумулатор.

ОУТР: излазни регистар је 8-битни регистар који садржи излазни карактер примио од Акумулатор и достави га излазни уређај.

Дефиниција меморије

Меморија је хардверски уређај који се користи за чување рачунарских програма, упутстава и података. Меморија која је унутар процесора је а примарна меморија (РАМ), а меморија која је ван процесора је а секундарна меморија (чврсти диск). Меморија се такође може категорисати на основу испарљив и неиспарљив меморија.

У суштини рачунарска меморија односи се на примарна меморија рачунара док, секундарна меморија се назива складиште рачунара. Примарна меморија је меморија која може бити директно којима приступа процесор због чега нема кашњења у приступу подацима, и самим тим процесор брже израчунава.

Примарна меморија или РАМ меморија су испарљив меморија која значи да подаци у примарној меморији постоје када је систем укључен, а подаци нестају када се систем искључи. Примарна меморија садржи податке које ће захтевати тренутно извршни програм у ЦПУ-у. Ако подаци које захтијева процесор нису у примарној меморији, тада се подаци преносе из секундарне меморије у примарну меморију, а затим их процесор дохваћа.

Једном ти сачувати подаци на рачунару, а затим се преносе у средње складиштење до тада остаје у примарној меморији. Данас примарна меморија или РАМ меморија могу варирати 1 ГБ до 16 ГБ. С друге стране, секундарна складишта се данас крећу од неких Гига Битес (ГБ) то ТераБитес (ТБ).

  1. Примарна разлика између регистра и меморије је тај регистар садржи податке које ЦПУ тренутно обрађује док је меморија садржи податке које ће бити потребни за обраду.
  2. Регистар се креће од 32-битни се региструје у 64-битни регистар док се капацитет меморије креће од неких ГБ некима ТБ.
  3. Регистар приступа процесору брже него меморија.
  4. Рачунари су регистри регистар акумулатора, бројач програма, регистар упута, регистар адресаитд. С друге стране, меморија се назива главном меморијом рачунара који је РАМ.

Закључак:

Нормално је да се регистар налази на врху хијерархије меморије. То је најмањи и брзо доступан елемент за одлагање. С друге стране, меморији се углавном назива главна меморија која је већа од регистра и њен ЦПУ приступ је спорији од регистра, али му се приступа брже од секундарне меморије.